26.11.2020. U toku protekla 24 časa u Univerzitetsku bolnicu Foča primljeno je 28 pacijenata, a 2 pacijenta su obrađena i vraćena. Na ginekološko-akušerskom odjeljenju u toku protekla 24 časa rođen je 1 dječak.
07.09.2020 – U toku protekla 24 časa u Univerzitetsku bolnicu Foča primljeno je 10 pacijenata, a 1 pacijent je obrađen i vraćen. Na ginekološko-akušerskom odjeljenju u toku protekla 24 časa nije bilo rođene djece.  

Деманти Универзитетске болнице Фоча

Деманти:

На ФТВ, у ТВ емисији “Мрежа” дана  04.04. 2017.године, у 20.05 часова, објављен је низ неистина и лажи везаних за ЈЗУ Универзитетска Болница Фоча и за директора болнице проф. др Вељка Марића.

Молимо вас да у исто вријеме и у истој емисији ваше телевизије, у истом временском трајању објавите демант Универзитетске болнице Фоча и да снимљени интервју који сте урадили са директором ове установе објавите у цјелости,јер сте својим некоректним извјештавањем изнијели крупне нетачности, неистине и лажи, те сте нанијели штету  угледу Универзитетске болнице Фоча и клевету на директора проф. др Вељка Марића.

На ваш писмени захтјев који сте послали овој установи 21.03.2017. године , у коме сте тражили да направите интервју са директором установе на тему „Стање здравства у цјелини и потребе“, питања о којим би се разговарало достављена су у писаној форми и она су сљедећа:

  1. Како бисте окарактерисали генерално стање у Универзитетској болници у Фочи? Шта су ствари коje  нема, а пријеко су потребне?
  2. Како ради фочанска Болница са чиме се све носи?
  3. Какви су капацитети љекара има ли довољан број?
  4. Каква је подршка власти према овој здравственој установи?

Поштујући право на приступ информацијама, директор је пристао на разговор на ове теме, сматрајући их потпуно рационалним, а и због потребе обавјештавања јавности о стварном стању у здравству,проблемима, односу власти према болници и могућностима превазилажења проблема.

Умјесто објаве снимљеног садржаја разговора са директором у склопу теме која је била предмет изјаве, новинарка ФТВ-а у потпуности је прекршила кодекс професионалне етике, и у емисији МРЕЖА јавно објавила намјерне измишљотине, лажи и нетачности у циљу блаћења рада и установе и њеног директра. А о теми задатој ни ријечи.

Истине ради, новинарка је могла да провјери измишљотине и лажи које је изнијела у емисији са својим саговорником,  радником ове установе  Жељком Вуковићем.

А истина је сљедећа:

Жељка  Вуковића смо примили  да обави приправнички стаж , као и других 264 медицинске сестре- техничара. Он је након положеног стручног испита први пут примљен у радни однос  и распоређен на послове и радне задатке у Служби трансфузиологије, дана 01.09. 2007.

ДОКАЗ: Рјешење о пријему бр: 01-3/31 од 01.09.2007.године у прилогу, уз писмену сагласност запослених у тој служби са начелником др Сенком Милић.

Веома брзо због својих поступака, он долази у сукоб са свим запосленим у тој служби и тадашњи в.д. директор Клиничког центра  Источно Сарајево,  у чијем саставу је и наша болница , др Синиша Зубић доноси Одлуку о престанку радног односа Жељка Вуковића. Одлука је била предмет суђења, а поступак је  коначно  завршен Одлуком Врховног суда Републике Српске бр: 940П000305 Рев од 4.10.2011. године. У прилогу као ДОКАЗ прилажемо и допис адвоката којим он обавјештава КЦ Источно Сарајево и директора др Синишу Зубића да је спор успјешно окончан, са правном упутом да Жељко Вуковић изврши повраћај установи свих исплаћених новчаних средстава. У прилогу је и фактура адвоката из Фоче Мила Чајевића, бр :03-10/11 од 25.10. 2011. године насловљена на КЦ Источно Сарајево о висини трошкова за заступање код Основног суда Фоча,Окружног суда Требиње и Врховног суда  Републике Српске.

Пошто је Жељко  Вуковић  остао без запослења,  проф. Марић је сматрао да му као младом човјеку треба пружити  још једну шансу и  01.03.2009.године проф. др Вељко Марић запошљава га на Медицински  факултет  Фоча. У то вријеме проф.Марић обављао је функцију декана факултета. То му је друго  запослење  гдје му  је радни однос престао на лични захтјев.

ДОКАЗ: Уговор о раду на неодређено вријеме бр: 01-ПС-41/09 од 01.03.2009.године.

Треће запослење , Жељко  Вуковић је и послије пресуде Врховног суда Републике Српске, поново примљен на рад и распоређен у служби за медицинску микробиологију по уговору бр: 01-3/51 од 20.02.2012.године.

ДОКАЗ: Уговор о раду на неодређено вријеме бр: 01-3/51 од  20.02.2012.године.

На радном мјесту у служби за медицинску микробиологију радио је све док на законом предвиђен начин није распоређен на радно мјесто у пријемно-ургентни блок.

Разлог за премјештај било је давање погрешних и нетачних података у налазима за двоје дјеце до којих је дошло његовом кривицом. Срећом, без посљедица за пацијенте, што је први примијетио и обавијестио о грешци проф. др Дејан Бокоњић, начелник Центра за мајку и дијете.

ДОКАЗ: Извјештај Центра  за мајку и дијете бр  01-453 од 25.05.2015. године

Након ове повреде радне обавезе против истог вођен је и правоснажно окончан дисциплински поступак и изречена му је дисциплинска мјера. Послије вођења дисциплинског поступка и утврђивања повреде радне дужности, директор установе, има дужност да заштити пацијенте и њихово здравље и да не дозволи да неодговорни радник  више уопште  буде у могућности  давати нетачне податке за пацијенте. Истине ради, а због упознавања јавности, као тачну чињеницу  наводимо да је Жељко Вуковић распоређен из Службе за медицинску микробиологију у пријемно-ургентни блок, на законом прописани начин и призната су му сва права која му по том основу припадају, по основу ССС. То је његово четврто радно мјесто.

Одмах по изрицању дисциплинске мјере, Жељко Вуковић одлази на боловање, лијечи се на Психијатријској болници Соколац и након лијечења од 8 мјесеци враћа се на посао у болницу. Одлазак на лијечење а и  завршетак лијечења је ван компентенције директора Универзитетске болнице Фоча.

„Потврђивање“  теорија  новинарке  и ваше  телевизије  као свједок је учествовала др Рада Мргуд, некадашњи радник и начелник Службе  микробиологије у болници и у то вријеме је у званичну књигу –протокол рада службе, биљежила неправилности у раду радника  Жељка Вуковића, као и његове повреде радне обавезе у 2012. години.

ДОКАЗ: Копија протокола са потписима др  Мргуд.

Др Мргуд је ово биљежење за Жељка  Вуковића заборавила, када је Универзитетска болница Фоча  одбила  одштетни захтјев за исплату око 200.000 КМ који је по адвокату Едину Шачићу из Сарајева  болници упутила породица Мргуд, наводно за одштету породици због погрешног лијечења  Витомира Мргуда који је  страдао у саобраћајној несрећи у мјесту Дуб код Рогатице. (тешка саобраћајна несрећа са смртним исходом и тешко повријеђеним путницима.)

ПРИЛОГ: Одштетни захтјев адвоката, примљен 22.01.2016. године.

Одбијеница болнице бр: 01-78 од 25.01.2016. године.

Као посебна увреда директору, а и као напад на углед  установе,  је ваше саопштење и недоречена изјава вашег саговорника Жељковог оца , Мила Вуковића, о ратном страдању једне Бошњакиње и довођење у везу болнице са  страдалом женом, а за чију судбину он зна. Мораће тужилаштву објаснити своје досадашње дугогодишње ћутање.

Универзитетска болница је наставна база Медицинског факултета, то је сертификована здравствена установа и употпуности  испуњава највише стандарде интегрисаног система квалитета ИСО 9001, тако да не стоји  да се у овој установи користи санитетски материјал од 1987. године, како  је ваша телевизија објавила неистину.

Данас у  Универзитетској болници ради 67 специјалиста, 15 субспецијалиста, 18 специјализаната, 19 клиничких љекара, 13 доктора наука , 21 магистар и 15 примаријуса. Тако да не стоје  неистине и лажи које сте изњели да су болницу напустила 24 доктора, и да доц.др  Дражан Ерић напушта због незадовољства. Истине ради, а због упознавања јавности, доцент Ерић је запослен у Центру за хирургију Универзитетске болнице у Фочи. Студент  је професора  Марића , посао  и специјализацију је добио у Универзитетској болници,  професор  му је  му  био  члан Комисије на  специјалистичком испиту, члан Комисије за његову одбрану Магистарске тезе, ментор  у изради његове докторске дисертације. Оволику помоћ само  једном човјеку  могу пружити  људи  као професор Марић ,а много је таквих.

Морамо ради јавности  изнијети и једну веома важну чињеницу,  да водимо политику школовања свих кадрова у Болници. Досада смо одшколовали 61 специјалисту и 15 субспецијалиста, на школовању је још 17 љекара. У овој установи посао је нашао 61 доктор нашег Медицинског факултета Фоча. Сваке  године на промоцији доктора медицине нашег Медицинског факултета  професор  предложи да се  приме  најбољи студенти у нашу Болницу. Били сте  на свечаности али сте то заборавили да објавите, јер ви изгледа  не препознајете праве вриједности. Омогућили смо обављање приправничког стажа за све свршене средњошколце медицинске  струке и  то је  преко 265 кандидата. Из радног односа  као редовне студенте  Студија  здравствене његе  Болница је омогућавала да се школује преко 30  медицинских сестара – техничара, велики  број их је  завршио похађајући наставу на факултету у Фочи, све у редовном радном времену које нису надокнађивали  и нису  примали умањену плату. То је политика ове Установе и професора Марића, можда у вашем тендициозном извјештавању сте заборавили да разговарате са својим саговорником Жељком Вуковићем да ли је и он имао ове погодности. Прилажемо на увид неколико рјешења о одобрењу присуства на стручном образовању Жељка Вуковића на Јахорини, Тари, Охриду и  Њемачкој, а за које  му је такође исплаћена плата као да је радио, што у ствари и јесте. Није нам јасно зашто му смета када право на усавршавање користе и други радници. Болница у континуитету врши и плански спроводи едукације и стручна усавршавања запослених. Присуство на едукацијама у установи је регулисано Правилником о стручном образовању и усавршавању кадрова. За вријеме едукације рад у установи не смије бити обустављен, већ се рад организује са постојећим кадром. У том смислу непристојне су, и у јавности изазивају забуне изјаве Жељка Вуковића типа “жене се воде да су на радном мјесту и на распореду рада  а жене су  на  Златибору. У шихтној књизи исплаћива им се плата а оне нису ту. Међутим кад сам ја то открио, кола су се сломила на мени. Добио сам отказ. Вељко Марић ми је дао отказ”.

Сасвим нетачно. Жељко Вуковић због тога није добио отказ нити му  је отказ дао проф. Марић.

ДОКАЗ: Рјешење о престанку радног односа за Жељка Вуковића, које је донио в.д. директор КЦ Источно Сарајево Синиша Зубић, бр: 01-164/09 од 06.04.2009.год.

Констатација новинарке да је Жељко Вуковић примораван да, док су други били на стручном усавршавању, обавља и да је обављао послове љекара микробиолога не може се коментарисати. Превише је и за новинарку и за Жељка.

Професор Марић, бавећи се политиком  већ од 2010. године до данас, добио је два мандата  одборника у Скупштини општине Фоча и два мандата  посланика у  Народној Скупштини Републике Српске. Његов допринос у политици у овом граду се види, по пројектима  који су завршени и све шта се ради и планира урадити за нас и наш град. Довољно је само што је са својим професорима ревитализовао два факултета 1993. године и на нашу жалост, остали смо прерано 2005. године без декана академика  Борише Старовића и проф. др Олге Благојевић. Остаје сам и  није одустајао, него је  као  визионар и прави вођа наставио и са својим сарадницима да  ради и створио  овај данашњи  Медицински факултет , најбољи  и најорганизованији на нашем Универзитету. Али он није стајао снагом свога ума, надљудским залагањем не одустаје ни од једног пројекта.  Завршен је студентски дом ,  Храм Светог  Саве, Богословски факултет,  Прва фаза пројекта енергетске ефикасности болнице  а друга  фаза почиње у мају.  Инсталише се и магнетна резонанца, пуштена је прва фаза пројекта водовода и канализације, гради се  мост на ријеци Дрини. Припрема много још пројеката.  То је политика коју он води, којом се он бави, а не  како би ви и ваша телевизија водила са својим саговорницима.

Осим вашој новинарки, и вашој телевизији није јасно да руковођење од четврт вијека је  јединствено, политички неусловљено, и резултати су велики које она није ни  хтјела препознати, које је у разговору са директором снимила.  Писмено је тражила да  разговор  буде  на тему  „ Стање у   здравству у цијелини и потребе” , те прекршила  ако ништа Кодекс лијепог  укуса, и  себи  и вашој телевизији нанијела штету и углед.

Болница је све до 1957. године  била  посвећена „Игманцима,“ и очекивало се да ће се звати Игманска  болница,  али је 1958. године, 3. јуна  постала Болница „ Пролетерских бригада.“ Јесте то партизанска болница, али  смо ми  поносни на такву прошлост, да је нисмо имали гдје би нам била садшњост и каква би нам била  будућност. Данас смо Универзитетска болница и наставна база Медицинског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Ваше и констатације вашег саговорника, грађевинског инжињера по струци, су  лијепо речене неистине, лажи  њему и вама  само знане.

Истине ради, а и због упознавање јавности, и за овај демант треба да се зна да Болница годишње  збрињава  око 13.000 пацијената болнички, и преко 80. 000 амбулантно. Пацијенти  који се код нас  лијече су  из 49 градова Републике Српске,  из 6 кантона Федерације Босне и  Херцеговине или 13 општина.  Ту су и пацијенти Републике Србије и Црне Горе. Пацијенти долазе због високодиференциране здравствене заштите коју пружа ова здравствена установа, а не због најпростијих операција као да је рат, како  ваша  новинарка са својим саговорницима закључује.

Неистине које наводите када је у питању радно вријеме, и за  Жељка  Вуковића и за остале, радно вријеме је у смјенама или турнусима  али у 40 часовној  радној недељи.

Такође морамо обавијестити јавност и о нетачности изјава Жељка Вуковића о томе да је инспекција рада у његовом случају утврђивала неправилности као и да су судови пресуђивали у његову корист, али да су се проф. Марић и болница “оглушивали” и од наредби инспекције и од пресуда судова. Жељко Вуковић је од јавности сакрио чињеницу да је свако рјешење инспектора рада на које се позива поништено од надлежног органа у другостепеном поступку, и да ниједно рјешење инспектора рада није на снази. Исти је случај са судским пресудама. Коначни акти судова и другостепених органа / а било их је много/, увијек су били у корист болнице Фоча. То је био прави разлог поступања болнице, који је Жељко Вуковић и ФТВ сакрила од јавности.

Поштујући законске одредбе, у случају необјављивања предоченог, задовољење ћемо тражити путем суда.

Фоча 10.04.2017.године

Оригинални документ можете погледати овде.

Д И Р Е К Т О Р

Проф. др Вељко Марић